Evo puklo mi da vam napišem nešto o mojim zvjerima, koje mi ispunjavaju život. Adda je dosla u moj zivot zahvaljujuci mojoj dragoj tetki koja je usklišila moje vapaje i želje za psom. Jednostavno se pojavila na vratima sa malom buhtlom bjele boje( na kojoj se nazirala tu i tamo koja tockica), koju je dovukla skroz iz Vukovara meni u zg.I tako su pocele muke s ucenjem gdje se smije piskit a gdje ne, sto se smije grist a sto ne, prevrtanja stana,dizanja svega moguceg i nemoguceg na njoj nedostiznu visinu, skrivanja i ljepljenja kablova i raznih žica...... i mnoge druge mjere opreza! Naravno da je tu bilo izgriženih naocala, papuca, mobitela, pa dođeš doma a ono te doceka narodno veselje!!!! Svih 10 rola wc papira istrgano i  razbacano po stanu, zmazani veš razvucen po svuda tepih kod vrata totalno uništen i u fronjclama...... ti onako umoran dođeš doma a ona sva presretna i vesela u stilu „ gle što sam napravila  jupi... i opet cu ako me ostaviš samu“  No takve stvari se iz mjeseca u mjesec smanjuju, a i to ti u pocetku ne izgleda tako strašno jer te pere totalna euforija vezana za to malo preslatko bice. Naravno sve sam više i više pocela provoditi vremena u šetnji, i tako upoznala puno ljudi s kojima sam i sada u kontaktu, a s nekima cak i postala dobar prijatelj.  Jedini mi je bio problem što su svi psi bili poslušniji od moje Adde. Nikako nisam mogla shvatit što ja to krivo radim dok jednog dana nisam procitala kako dalmatineri znaju biti gluhi! Naravno da nisam u to vjerovala, i nisam željela vjerovat da moj pas ne cuje, ali za neke naredbe pocela sam koristiti pokrete ruku i tako smo ja i moj pas poceli komunicirati, I sve je krenulo na bolje vise je uopce nisam vdila na povodniku, cak je trcala uz bic bez ikakvih problema. To joj se jako svidjelo i obožavala je trcati, tako da nas dvije nisi više mogao vidjeti bez bicikla. Nakon par mjeseci moja Adda je izgledala kao rotvajler kojem su navukli kožu dalmatinera, pa smo odlucili malo smanjit.  Jedan dan pocela sam razmišljat o tome kako bi bilo ljepo da Adda ima svoje bebe...hm.... sljedece njemo tjeranje našli smo joj decka( isto dalmatinera). Iz dana u dan postajala je sve debjla i deblja na kraju se jedva sirota penjala po stepenicama.pocela sam  se raspitivati o knjigama i kako to ide s okotom jer nisam imala pojma o tome, a veterinar mi je rekao da ce ona znat sve sto treba radit i da se ja nista n brinem. Hvala bogu što mu nisam vjerovala i što sam procitala par knjiga jer vjerujem da nebi svi preživjeli okot. Pripremili smo joj veliku kutiju u koju smo stavili deke i plahte i smjestili je kod radijatora jer se veseli događaj ocekivao u 11 mj. Tako ja sjedim ujutro spremam se na posao ispijam kavu... kad odjednom Adda se nešto uzmuvala izvedem ja nju van ona obavi svoje, ivratimo se natrag. Opet sam se zasjela kad u jednom tranutku ja ju pogledam a ona se cucnula u kutiju i piski. „pa ne mogu vjerovat ,pa sada smo bili vani“ kada sam se približila u namjeri da meknem sve te plahte uocih nesto, neznam kako bi to opisala no pretpostavljam da znate! Pa ona koti!! Zgrabila sam telefon i nazvala šeficu, žena nije mogla vjerovat kada sam joj rekla da ja danas ne dolazim i ako hoce da mi može dat otkaz, jer mi pas rađa, ali shvatila je da se ne zajebavam kada se nisam toga dana pojavila. U toku toga razgovora mališan je vec bio vani, a Adda ga je samo zbunjeno gledala, u tom trenu sam shvatila da ona nema pojma što se dešava i brzo sam odletila oprati ruke. Ljudi posteljica je nešto nejljigavije što sam u životu dotaknula! Brzo sam poderala posteljicu kod njuškice kako bi pomogla malom bicu da se iskobelja van. E sad pupcana vrpca -procitala sam da se ne smije rezati škarama jer bi psic mogao iskrvariti nesmje se otrgnuti ni pre blizu ni predaleko da ju šlepa za sobom. Dok sam sam se ja bakcala s time, jer nebi vjerovali kako je to teško prekinut u jednom trenu sam zabrijala da cu je pregrist s zubima ali sam se spustila na zemlju i shvatila kako je to malo pre bolesno, evo i drugog mališana. Adda jedino što je htjela pojest te posteljice (fuj) ali nema veze mora zbog nekakvih vitamina, ali opet ne previše jer bi mogla dobit sracku. HA HA evo i treceg! Sada je vec bila guzva. Histericno sam zgrabila telefon i zvala decka neka dolaz i pomaže, Adda je pocela kotit!! A on meni na to da kaj ja njega zajebavam on spava( jadan), a devet ujutro je, no morala sam prekinut razgovor jer evo cetvrtog i u toj borbi drž-nedaj totalno sam popizdila jer sam zmazala tepih, bila sam krvava do laktova.... itd. Kada sam ga drugi puta nazvala cuo je kako mali sotoncici cvile pa mi je napokon povjerovao i udostojio se doci. U tih dvadeset minuta do pola sata  koliko mu je trebalo da dođe, pojavijo se i peti mališan. Ha došao je pao mi je kamen sa srca, više nisam sama u ovome( osim toga on je bio taj koji me nagovorio da parim Addu). Sjedili smo spokojno i idilicno gledali sada mamu Addu kako doji svoje bebe.  To je trajalo kojih dvadesetak minuta i opet strka i panika! Šesti!  Kada je on ugledao posteljicu zelenoplave, sivocrvene i ko zna kakve boje kako mi curi kroz prste samo je odletio u wc i zacuo se neartikulirani zvuk..... sabrao se i pomogao mi jer više stvarno nisam mogla dozvolit da Adda pojede još koju posteljicu jer ce se stvarno usrat! Sada smo mislili da je gotovo šest psica super to je to! Kad ono evo ga, još jedan sedmi! Vec se bližilo tri sata. Evo i moj stari je došao doma, totalni smjeh! Došao je do vrata od sobe i samo se okrenu nazad  sjeo za stol i primio se za glavu, sav rastresen. Jadan bio je sav na iglama. No meni je bilo puno lakše. Dok je stigla moja mama okotili su se još dvoje, sada ih je DEVET! Pa što je ovo? Sada mi je i ona malo pripomogla. Vec se bližilo pet sati a brojcano stanje je raslo i raslo sada ih je bilo TRINAEST!!!! Nisam mogla vjerovati svojim ocima! Sada se vec postavljalo pitanje kako ce ih Adda uspjet prehraniti? Daniel i ja krenuli smo u veterinarsku ambulantu po zamjensko mljeko i bocice kako bi ih mogli nadohranjivati. Nije nas bilo kojih dvadesetak minuta, a kakd smo se vratili brojcano stanje je bilo 14!!! I zamislite 7 cura 7 deckiju kao planirano! Ufff ! sada je bilo 18 sati  a Adda nije bila vani od devet ujutro, nekeko smo je uspjeli odvuci od njenih beba, samo se popiskila i bris natrag. Prvih par tjedana nije bilo nikakvih problema osim svaka tri sata hranjenje tako da smo dežurali u smjenama....  a kasnije to je bilo strašno! Poceli su izlaziti iz kutije tako da smo ih morali stavit na zatvoreni balkon,držali smo vrata otvorena tako da je temperatura bila ista kao i u stanu. Ali pa moraš ih malo pustit  da se izdivljaju... jedino što mi je ostalo u glavi iz tog perioda je peri, cisti, ribaj, usisavaj, hrani peri, cisti... toliko smo prali da mi se na jednom mjestu digao parket.. nakon 6-7 dugih tjedana došao je i taj dan. Došli su ljudi po prvog mališana. Strašno nešto naj gori dan, koliko god da sam cekala da sve to završi i da se konacno mogu mirno naspavat taj dan mi je bio užas. Svašta ti se vrti po glavi kakvi su ti ljud jeli istina da ga nece stavi na lanac da ce biti u kuci na toplom ..... no prođe i to. Ali svaki put kada bi jedan otišao bilo mi je užas, osim u slucaju dva koja je uzela moja tetka i jedan kojeg je uzeo moj deckoJ . I tako sada se polako brojcano stanje smanjivalo. Na kraju su ostali  jedan decko i jedna cura koje smo zvali Šime i Luce(baš slatko) i njih nikako nismo mogli udomit. Tako da je Šimu uzela moja tetka i on je sada u Vukovaru, a luce je toliko dugo ostala kod nas da je nismo mogli više nikom dati, premda su se ljudi javljali. Tako da sada imam dvije zvjeri Addu i luciju koja se navikla na to „privremeno“ ime i ostala lucija. A o dogodobštinama s njom neki drugi put, kada me opere!

a zasto su slikice zavrsile u mojem postu ups!