Ma ¹to sramiti, Angie æe posramiti Medu u natjecanju u zloèestoæi! I dalje uredno idemo u ¹kolicu i èak mogu reæi da joj je performance na samom satu, pred tetom uèiteljicom, nadasve OK: sjedne, hoda na opu¹tenoj lajni, doðe kad ju zovem i nije nimalo lo¹iji uèenik od veæine ¹tenaca. Ali - veliki ALI - takvo pristojno pona¹anje je motivirano skoro iskljuèivo èinjenicom da u ruci dr¾im vreæicu s klopom (drugi faktor je to kaj se povremeno prestra¹i velikih trapavih pasa - ¹tenaca njezine dobi, ali triput veæih). Èim vidi vreæicu, slu¹a ko anðelak, a kad doðemo doma, jao meni! Znam da ni¹ta ne ide preko noæi pa vje¾bamo i doma i u dvori¹tu i u parku, no ja se ustvari osjeæam dosta bespomoæno: odrasla sam uz puno mirnije kujice (i, istinabog, te¾i dio posla bi odradila moja mama), a ovakvu rospiju jo¹ nigdar nis' imala doma ! Kad poène gristi noge, lajati na sve ¾ivo i ne¾ivo i bjesomuèno trèati u krugovima, prakitèki ni¹ta ne poma¾e. Tu i tamo se prestra¹i mog deèka kad on drekne i izbaci ju iz sobe, ali ja sam puno vi¹e s njom doma, a mene ne ¹ljivi (naravno - pa tko ju je pustio da spava na krevetu? Tko nema srca dati po guzi? Tko daje papu?).
I, ono ¹to me najvi¹e brine, jo¹ uvijek ne ku¾i da treba pi¹kiti samo vani. Nakon skoro pet mjeseci, jedva smo uspjeli da sad to radi samo u kupaoni, a ne u sobama. Stvarno se trudimo, ali ona i dalje vi¹e voli kupaonu nego park !
__________________
"To err is human, to forgive, canine." (anonymous)
Bok cure! Neki dan nam se ucinilo da vidimo Andju u parku i taman kad smo pohitali prema njoj, pas nas ugleda i bjez iz parka. Cura ju je pokusala nagovoriti da se vrati, ali nije bilo sanse. Samo se jednom osvrnula da vidi jesmo li dovoljno udaljeni. Dakle, to nije bila nasa Angie. A ja bih najradije dogovorila dejt s vama ali ne smijem talasati krv ovom mom malom manijaku.
Dragi na¹i, Anða i ja se sramimo ¹to se nismo javljale puna tri mjeseca (to sam ja kriva, ona mi je lijepo rekla). Nismo se ni vidjele s nikim od frendova s foruma, jer nam je Medo u karanteni, ali smo zato izgradile svoj vlastiti vrtiæ u dvori¹tu: ja sam oèistila jedan dio vrta, deda od deèka je napravio ogradicu, a Angie je ponjupala biljke koje su joj smetale, pa sad nekoliko sati dnevno mo¾e sama kopati krtiènjake i razbacivati granje dok sam ja na poslu. Poslije obièno odemo skupa na nasip naæi se s frendovima, ali meni je i dalje neugodno ¹to je moj pas divlji i ne da se smiriti. Nije uopæe agresivna i jako je prijateljski nastrojena, ali svakog drugog psa izmori dok jadnik ne legne da¹æuæi, a ona nastavlja raditi krugove kao sumanuta...! Poslije doma legne i pajki, ali samo ako joj uvijek privlaèna kanta sa smeæem ne odvuèe pa¾nju.
Ukratko, mala je vrag, ali vi¹e ne kaka po kupaoni, iako joj se pi¹kenje zalomi (i to me sad veæ brine). Raste kao gljivac, nema vi¹e djeèje proljeve, voli sve pse u susjedstvu i skaèe na goste usprkos svim na¹im odgojnim metodama.
Nemam ni jednu noviju sliku jer je gospoðica poglodala fotiæ negdje oko Bo¾iæa.Veæ smo se navikli na polupojedeno kuæanstvo....