Volonteri protiv cijelog svijeta

Lorelei · Moderator

RE: Volonteri protiv cijelog svijeta

hella · Moderator

smilja, ok, sad sam te shvatila.. meni recimo reakcija ovisi o tome koliko se jako 'udara' po meni.. recimo, frend je došao kod mene kad sam malog ninju čuvala.. i nakon cijele rasprave o tome što meni to u životu treba i td rekao je 'teškim se ti poslom baviš'.. i skužila sam da je to sve prije rečeno iz brige za mene, jer vidi da mi je teško svaki dan gledat pse koje nitko ne želi.. to ok.. ne možeš shvatit da mi je važnije gledat i pomoć nego ne gledat i ne pomoć.. ali kad mi krenu sa 'ma daj, to su sam psi' il ja krenem neš reć, vesela i sretna a oni u sekundi okrenu temu na kompove il nešto njihovo, smeta mi.. ajde, toleriram većinu takvih komentarčića jer vjerujem da sam sama odgovorna za svoje odluke i svoj život.. i da nitko nije dužan to slušat i proživljavat sa mnom.. ali bilo bi lijepo da barem jednom poslušaju kaj ja imam reć do kraja..

lorelei, meni je s mamom isto.. psi su krivi za sve, nered doma, kasni ručak, promet na netu, telefonski račun.. al neće mi reć da ne idem ili da to ne radim.. mislim da se reakcije moje mame više posljedica toga da joj falim kad sam cijeli dan zatvorena u sobi, i brige za mene nego neke općenite nezainteresiranosti.. još, zaista mogu shvatit da ona nemre slušat još i o tome.. živci su joj fakat na granici a voli pse i ne treba joj još ta depresija.. iako mi je žao da joj nemrem ispričat neke doživljaje (iako sretne joj redovito prenesem), kužim ju.. fakat je imala 'zahtjevan' život.. samo u zadnjih 6mj pokopala je prvo psa, zatim oca, a mama joj je bolesna, selimo se valjda, posao.. kaj će joj još na duši neki pesonja koji nema pol tijela a nitko ga neće.. nemre ona to..

isto, cure su dosta emotivnije pa stoga i osjetljivije.. zato i ima više cura volontera nego dečkiju.. ali iz mog iskustva, čovjek se na sve navikne.. ko magarac.. prvo ti je gadno, pa ti je žao, pa ne znaš kaj bi.. a onda zasučeš rukave, počistiš govna i još smrdljivim rukama obrišeš suze.. wink

dobro, malo pretjerujem al nije daleko od istine..

što se informiranosti tiče, da, definitivno ljudi premalo znaju.. i zašto pobogu kad god netko sazna da volontiram kaže 'e ma da, ma super, dat ćeš mi svoj broj da bi...' (na to meni srce zapjeva, pluća ukoče i najradije bi osobu izgrlila jer očekujem da ima nekog tko bi nekog psa udomio) '...te mogao/la nazvat, baš imam nekog psa lutalicu u kvartu, ne znam kaj bi s njim, bla bla'.. ajme razočaranja, svaki put.. ali općenito, svi misle da su ti psi bolesni, šugavi, agresivni, slomljeni za vijeke vijekova i td.. zato treba na telku, radio, gdje god se može, mediji su jaki..

aha, ja kad sam spominjala veterinu još u osnovnoj, kad sam se za srednju trebala odlučit i htjela u vet-teh naišla sam na takvu urotu.. e, zvali su me svi, SVI, ljudi koje nisam ni znala, rođaci koje u životu nisam čula, da kaj sam ja normalna, da to nije profesija za ženu, bla, bla.. ajme kad se tog sjetim..

ne znam, ja sam zaključila da mi se više ne da nikog forsirat na moju stranu.. ako si ok i ne pljuješ po meni onda smo si dobri, al ako mi prigovaraš stalno, zamjeraš, popuješ, bilo što, onda si jednostavno nismo dobri.. svatko sebi bira partnere/prijatelje/što god, po sebi, po svojim interesima i željama.. ako nemreš bit toliko tolerantan da me barem pustiš da se u miru bavim svojim poslom onda ja s tom osobom nemam baš previše toga za pričat.. prema tome ni ne mremo bit bliski.. jako jednostavno..

Zara · Senior Member

Lorelei wrote:

Mada mi jos koji put doleti ko tavom po glavu 'pa nebus valjda veterinu studirala?kaj bus tak pametna telila krave po selendrama?'

Identični komentar sam ja dobila od svojih kad sam htjela na veterinu. Onda sam u pomanjkanju pametnije ideje otišla na ekonomiju. A zanimljivo je da i sad, šest godina nakon toga, svaki put kad cijepe pse po kućama oni skomentiraju: Vidiš, sad bi i ti tak da si otišla na veterinu. Misliš da svi dobiju posla u ambulanti??

dandee · Moderator

e da, zaboravih reći.
rekao tati i on je to prihvatio sa odgovorom: dobro.
ispituje me o veterini, i zafrkava, i niš posebno. tak da sam ja zadovoljan, a to sam i očekivao.
mama ne zna, i ne znam kad će znat. jer mi se ne da s njom raspravljat, svađat i ostalo. ak sazna ok, ak ne, još bolje. biggrin

hella · Moderator

eto, dobila sam novu inspiraciju.. valjda sad već svi znate da je emy proteklih tjedan dana kod mene.. inače mi treba prosječno 3,5 sec da se vežem i za najlošijeg psa a još kad je pas kod mene tjedan dana i još apsolutno savršen, da, ideja o njenom odlasku mi teško pada..

i sad, odem ja na kavu s frendovima neki dan, i to jedva jer bi najradije visila doma od 0-24 da što više budem s njom dok ne ode.. i kažem da mi teško pada to što će otić i da bi ja fakat htjela da ostane, i da je pas savršen.. morate me razumjet, emy je zaista uspjela postić nemoguće.. nisam mislila da ću nakon mog aska uspjet pronać psa koji me toliko podsjeća na njega a da me to opet ne čini tužnom.. i moj dragi frend kaže nešto stila 'joj, daj, kaj si depresivna, više si dosadna s tim psima, kaj si se uopće u to upuštala'.. e, došlo mi je da mu za vrat skočim..

pa pobogu, prvo, ak meni teme kompjutera koje mi se STALNO nabijaju na nos a apsolutno su nevažne mogu trpit onda je krajnje nezahvalno da ne mogu saslušat dvije rečenite o psu koji mi je toliko bitan.. drugo, da stalno pričam o psima je apsolutna laž.. i treće, kaj sam trebala, ostavit ju sa slomljenom nogicom da šeće po stacionaru sama u mraku.. sorry, ubila bi se radije.. možda zato što ja posjedujem nešto što se zove osjećaji..

i sad, nešto što uopće ne mogu stavit uz broj.. koliko je odvratno od tih ljudi koje ja smatram prijateljima dobivat toliko nepoštovanje i neinteres za moje mentalno stanje.. ja sam se od aska užasno promjenila, totalno sam hladnija postala.. i sad, kad mi se ta toplina vraća zahvaljujući emy to nitko nit vidi nit ga zanima.. umjesto da budu sretni što više barem za askom ne plačem, što mi je bolje, što napredujem.. ne.. radije ajmo mi o kompovima pričat, i o problemima s curom, i o ljetovanju i o bla bla.. e zguram ti ja to ljetovanje u tri za jedan dan duže s tim psom..

što je najbolje, ja više fakat nemrem šutit.. al fakat, više mi takvi glupi i bezosjećajni komentari previše idu na živce.. pa sam frendu i rekla otprilike 'gle, ja slušam o tvojim glupostima, totalno nevažnim za opće dobro, isključivo sebičnim temama cjelo vrijeme.. i šutim jer sam ti prijatelj i znam da tebi te stvari znače.. jel se ti možeš smatrat mojim prijateljem? možeš? super, onda začepi i saslušaj kad imam nekaj za podjelit, dobro ili loše.. i razmišljaj malo izvan okvira tvojih interesa, pa ćeš možda zamjetit koliko nekim ljudima neke stvari znače i koliko im te stvari pomažu.. ili bi radije gledao mene stvarno depresivnu i u suzama.. sam reci, možemo i tako..'.. više fakat.. pa nemrem, čovječe, dođe mi da odem na pusti prokleti otok, tam si izgradim kolibicu, prevezem si jedno 10 pasa i živim sretno cijeli život.. jer s ljudima nema sreće..

a vidli su me kad je asko otišao, to mi je najgore.. i nisam ih uopće s tim opterećivala, ja sam to prolazila sama sa najbližima.. i sad, joj, toliko nezahvalno..

Ana · Guru

dandee wrote:
...rekao tati i on je to prihvatio sa odgovorom: dobro.
ispituje me o veterini, i zafrkava, i niš posebno. tak da sam ja zadovoljan, a to sam i očekivao...

Bravo dandee i bravo tata!

hella wrote:
...pa sam frendu i rekla otprilike 'gle, ja slušam o tvojim glupostima ... i šutim jer sam ti prijatelj i znam da tebi te stvari znače.. jel se ti možeš smatrat mojim prijateljem? možeš? super, onda začepi i saslušaj kad imam nekaj za podjelit, dobro ili loše...

E pa to si ja bas mislim, koji put ocito moramo ljudima oko sebe stvarno eksplicitno jasno i glasno rec bas tako - 'dobro, ne moras raditi/ osjecati isto sto i ja, al' daj covjece, shvati konacno koliko to meni znaci, i postuj to, i prihvati taj dio mog zivota, i dozvoli da katkad ponesto od toga podijelim i s tobom; pa zasto te imam inace?!'

Samo, voljela bih da to ne moram bas uvijek reci, i lupit sakom po stolu, i traziti - pa i ja druge slusam kad pocnu pricati, a ne cekam da zamole za paznju i najave temu dva dana unaprijed... blankstare

Ahh, dobro, napredujemo polako... polako...

-- Edited by Ana at 12:51, 2007-07-04

hella · Moderator

a da.. ja u biti nemam problema okolo s previše ljudi, većini ljudi kojima kažem misle da je to super.. al ova dva tri najbliža frenda mi rade probleme.. čudno, oni bi trebali bit još dodatno 'ponosni' il nekaj.. al ne..

dandee, kak napreduje s mamom?

dandee · Moderator

katastrofa, užas, nikak, jako loše. koje su još takve rječi? biggrin

da, uglavnom užasno, katastrofalno napreduje. možda za nekih 10 godina prihvati to, iako sumnjam biggrin

to sam i očekivao od nje pa me baš previše ni ne brine.
svaki dan se koljemo, i tak. ima veeelika lista stvari koje mi je sve rekla ali ih je tolko da mi se ne da ni nabrajati jer uvijek nešto zaboravim.

doma imam koma situaciju hmm

i svi drugi mogući zabrinuti, ljuti smailići

i unatoč svemu, i dalje sam svaki dan na veterini biggrin

lino · Senior Member

Ja jednostavno ne razumijem takve roditelje. pa bolje da volontiraš i radiš neko dobro djelo nego da se npr smucas po cesti, pijes okolo, drogiraš se itd. A reakcija tvoje mame je koda radiš ovo drugo a ne prvo :(

dandee · Moderator

- to su jedni veliki luđaci i sve je to ludo
-ja sam jedna velika blesava budala
-mogu se sramiti
-ako izađem iz stana ubit će zeca - to je rekla na telefon pa sam joj poklopio furious

-to je jako loše društvo. ona zna za takve i jako su loše završili (droga i to)
-više volim životinje nego ljude
-više volim životinje nego nju zato jer sam poklopio slušalicu (to kaj je prije rekla naravno nije bitno)
- moram se okaniti toga jer je to ludo
-zabranit će mi izlaske
-nek idem u starčki dom ili nazorovu
-počni raditi dobra djela

i ovo je samo par od milijun stvari koje mi je rekla od nedjelje do danas biggrin

i tako....

Ana · Guru

Malo informacija iz 21. stoljeca za dandeejevu mamu i jos ponekoga... Lorelei je vec nedgje spomenula tu stranicu, pa evo i linkovi:

Volontiram.hr

Sto je volonterski rad - svakako pogledati i ostale linkove s desne strane

Volonterstvo u Hrvata - istrazivanja, pravna regulativa i sl. (linkovi desno)

dandee, reci mami da i u Nazorovoj ima zivotinja, cak se i tamo djeca od najmladje dobi uce pravilnom odnosu prema njima, igraju se i rastu uz njih. Imaju jednog labradora kojeg obozavaju i svaki dan idu u park, gdje se zalete u copor pasa na livadi i igraju se s njima, maze ih, bacaju im stapove i sl. Mnoga djeca tamo su sa sela i navikla su na zivotinje, pa im to u gradu jako fali, ti se tak zalijepe za pese da ih se ne mozes rijesit poslije. Mi stanujemo blizu i srecemo ih u parku, obozavaju moju Wendy i ona njih (jer uvijek imaju neke oblizeke i bacaju joj stapove).

Vec su se apsolutno svi pedagozi, psigolozi, psihijatri i pedijatri slozili oko toga da je druzenje i rad sa zivotinjama jako korisno za sve ljude i djecu, i pomaze u izgradnji stabilnijeg karaktera i nosenju sa stresnim situacijama (kojih se klinci u Nazorovoj stvarno nagledaju, vjeruj mi).

A na sve ovo drugo... a kaj da ti kazem... weirdface

dandee · Moderator

Ana wrote:
dandee, reci mami da i u Nazorovoj ima zivotinja, cak se i tamo djeca od najmladje dobi uce pravilnom odnosu prema njima, igraju se i rastu uz njih. Imaju jednog labradora kojeg obozavaju i svaki dan idu u park, gdje se zalete u copor pasa na livadi i igraju se s njima, maze ih, bacaju im stapove i sl. Mnoga djeca tamo su sa sela i navikla su na zivotinje, pa im to u gradu jako fali, ti se tak zalijepe za pese da ih se ne mozes rijesit poslije. Mi stanujemo blizu i srecemo ih u parku, obozavaju moju Wendy i ona njih (jer uvijek imaju neke oblizeke i bacaju joj stapove).

Vec su se apsolutno svi pedagozi, psigolozi, psihijatri i pedijatri slozili oko toga da je druzenje i rad sa zivotinjama jako korisno za sve ljude i djecu, i pomaze u izgradnji stabilnijeg karaktera i nosenju sa stresnim situacijama (kojih se klinci u Nazorovoj stvarno nagledaju, vjeruj mi).

A na sve ovo drugo... a kaj da ti kazem...

da da da
ti si luda biggrin

tak bi bila njezina reakcija. ne trebam se ni truditi. tak da uzalud ti sva istraživanja. ona ti je poseban slučaj tak da... biggrin

hella · Moderator

meni sam jedna stvar nije jasna..

ovom njenom reakcijom ispada da bi bilo bolje da joj nisi rekao.. i za njene i za tvoje živce.. što vuče zaključak da bi ona radije ne znala gdje se ti nalaziš, nego to znala..

ne znam, meni je mama uvijek dopuštala maksimum normalnoga, kad sam dobila prvi mob mogla sam što sam htjela jer je ona u svakom trenu znala gdje joj je dijete i da sam dobro.. a očekivat od čovjeka, bio on/a dijete ili odrastao da se odrekne nečega što voli je u najmanjoj mjeri nerealno.. svi smo mi radili stvari u nekom trenutku koje su nam bile zabranjene.. samo što naši roditelji za to nisu znali..

ne znam, ja bi radije da mi se dijete bavi nečim što mi baš ne odgovara, ali da znam gdje je i da mogu reagirat na eventualnu lošu situaciju, nego da ne znam pa da mi se ne do bog neki lik pojavi na vratima i kaže mi da mi je dijete na šivanju jer ga je na veterini gdje volontira već 5 godina ugrizao pas npr..

a jesi probao drugačijim pristupom.. umjesto svađe ili ignoriranja na recimo lijepi način.. ti napraviš prvi korak pa vidiš dal prođe.. pozovi mamu negdje na izlet, na cijeli dan, ispričajte se lijepo, malo povežite, pogledajte neki dvorac, pojedite ručak.. samo ti i mama, i to tako i prezentiraj.. ono - reci joj tipa 'ajmo mi majko se malo podružit, nismo već dugo samo nas dvoje negdje bili'.. najbolje volje, ne da moraš popustit u ničem, nego čisto pozitivno druženje dvoje normalnih ljudi..

a sad da budem malo zločesta.. predloži joj taj izlet u nedjelju al da morate krenut odmah ujutro, pa ak kaže da neće u nedjelju jer ima misu, pitaj ju što više voli, svog vlastitog sina ili crkvu.. :)

Pingvich · Member

Nisam volonter kao i vi, da svaki dan pomažem. Kod nas je stanje nekako drugačije: postoji samo jedan azil, jako van Rijeke, a ja nemam auto. I član sam druge udruge, ''Lunjo i Maza'', a sad ću početi djelovati i u njima bliskoj udruzi ''Mijau''.
Često imam životinjice na čuvanju. Pokupljam ih sa ceste, dobivam na čuvanje. Dok sam živjela sa roditeljima, to je bilo normalno. Nakon miševa, sljepića, puževa, guštera, pauka, leptira i sličnih, bilo im je i drago viditi nešto normalnog kao pas i mačka. Bunili su se, ali nije im pomagalo, mogli su se jedino naviknuti.
Sad živim sa dečkom i on je još u fazi prilagodbe aww

Nikada nije imao ni psa ni mačku, samo ptice, te mu je bilo kakva ideja o mački u kući, mački sa ceste i sl. bila nevjerovatna. Koljemo se na mrtvo ime, čak mi je jednom rekao: ''Da nađeš sad tri mačića ispred kuće, ti bi ih uzela??'' (to je trebalo značiti: iako imamo dve mačke, ti bi svejedno pokupila ih još??).
A ja onako confused

''pa nego što??''. I rekao je da on ide ča ako još nešto dovučem kući (zadnji put kad sam spašavala kosića), a ja mu rekla, pa odi onda odmah sad, jer normalno da će biti idućeg puta.. U stvari, ja njega razumijem, njemu je to strano i treba mu vremena (na početku naše veze je izjavljivao da nikad nećemo imati mačku, a sad imamo dvije biggrin

).
Priviknuti će se, jer nema baš izbora, ja sam kod njega prihvatila dosta stvari koje su meni nepojmljive i strane, pa će i on.
Što se tiče daljnje okolice, imam dvije prijateljice koje su i same slične meni. Ostalima nije baš to jasno, ne razumiju o čemu pričam, ali nije da me to baš dira.

-- Edited by Pingvich at 15:41, 2007-07-26

Antonio · Senior Member

Ovak to izgleda kod mene:
Ti volontiraš?
Da.
Di?
Na Veterinarskom fakultetu.
I kaj radiš tam?
Šećem pese.
(Pa razočarano bleji u mene...) I kolko ti plačaju?
VOLONTIRAM.
(Pa onda bleji u mene s tri upitnika iznad glave sve dok ne objasnim da ne dobivam lovu za to.)
Zatim počne zgražanje i smijanje što ja ne tražim da mi taj rad plate. To, naravno, nije slučaj kod svih. Ima onih kojima je to super i koji bi rado sa mnom. Ti koje to zanima hoće znati više, pa im kažem da se jave na mail. Lorelei zna dal se javljaju il ne.
Starci ništa direktno ne govore da im se ovo ne sviđa, samo stari uvijek napominje da me pas može ugrist i da trebam jako pazit i da tu možda ima bjesnih pasa (i nemreš dokazat da ih nema)... Stara priča da tam prečesto dolazim i da se djeca moje dobi izležavaju u krevetu do 11; super joj je što dok sam na Veterini ne sjedim za kompom.

dandee · Moderator

joj, pa ja sam zaboravio.
bio mi gospon tata na faksu. ušao unutra, i izašao van. rekao: ma neću ja njih srditi (kad su svi zajedno počeli lajati). upoznao se s lorelei, ostao 5-10 minuta i otišao doma biggrin

a mama niš. ne mre me spriječit pa ni ne pokušava biggrin

hella · Moderator

dobro, ti si fakat postigao maksimum u situaciji koju imaš.. a veliki je napredak da ti je barem tata bio.. moja madre nemre to gledat.. ni u klaru ne želi otić a kamoli na veterinu.. bila je dva puta u klari, ali je stajala tam ispred kod štenaca sa suzama u očima, išla je samo zato što je morala, a kad sam ja otišla iza, kod pasa u kavezima nije htjela sa mnom..

ja sam nedavno imala stvarno iznenađenje.. pričala sam neš općenito o psima sa jedno 7-8 ljudi odjednom i došla frendica i rekla kak se ja kao time neš bavuckam i to.. prvi put u životu sam doživjela da me niti jedna osoba nije pogledala u čudu.. svi su bili normalni, stvarno sam ostala začuđena.. obično bar jedna osoba ostane s nevjericom u očima.. dobro, mislim da je to zbog profila ljudi koji su tam bili..

žalosno je reć, ali rjetko naletim na 'šminkere' kojima to nije čudno.. obično je 'alternativcima', 'kamperima', 'prirodnjacima' to super, ne smatraju to ničim odvratnim i slično.. a ljudima koji 'više paze na sebe' je to bolesno.. mrzim ovak etiketirat ljude, al eto, nisam mogla izbjeć takav zaključak.. isto, sjedim u parkiću na klupici, pije se, zafrkava, dolazi pas bez ovratnika, kao lutalica i svi ga počinju mazit.. sjedim u klubu sa drugom ekipom ljudi, dolazi pas, 'joooj, fuj, vidi kak je zmazan, baš grozno, daj ga makni'.. na kraju se pokazalo da oba psa imaju vlasnike al svejedno.. čast iznimkama naravno, al eto, kolko god mi glupo to bilo reć, takvo je moje iskustvo..

Antonio · Senior Member

Sjetio se zgode dok je još škola trajala prošle godine. Prepričava jedna moja frendica drugoj frendici šta ja tam radim, a ja joj nikad reko. I počela ova pričat da asistiram na operacijama i šta ti ja znam. weirdface

Onda sam joj 20 minuta objašnjavo da to ne radim nit ću ikad. Onda onak razočarano pita šta tam radim; i objasnim ja njoj i to. Ma urnebes... Trgam se od smijeha kad se tog sjetim, pa i sad.

Angie · Senior Member

Evo, priključujem se ostalima koji imaju iskustva s paradoksalnim fenomenom da im bližnji rade probleme zbog vjerojatno najispravnije i najhumanije stvari kojom se bave. Čitam tu svašta, i vidim da imam sreće: nit mi itko u familiji mrzi pse i zgražava se nad idejom volontiranja, nit su se urotili protiv mene, nit moram muljati di sam i kaj radim... Ali nakupi se sitnica. Tipa: tata i žena mu misle da je lijepo kaj idem na veterinu i kuham i angažiram se oko štanda - onaj stil, "bolje to nego u birtiji" - ali su mi, recimo, jednom rekli (onako patronizirajući) da "je ipak meni to malo psihoterapija, jel'da" (znači, želim se osjećati korisno jer sam u biti sebična pa volim da me vole, u ovom slučaju psi, i tako liječim neke traume i frustracije). Ondak mi povremeno kažu da ne smijem zapostaviti dečka i da ga ne bih trebala žicati za prijevoz pasa i slično (je, jako ga zapostavljam kad krmi u 7 ujutro dok ja kuham rižu

) jer da sam mu bez pitanja dovela cucka u stan. Jesam. Istina. Ali po njima je u cijeloj priči on patnik koji živi s rospijom i trebam se iskupiti za sve nedaće koje mu priređujem svojim volonterskim aktivnostima. Da srednji vijek!

Srećom, on je super, ima meko srce ko putar i ne bi mogo ni mrava zgazit, pa pada na moje priče o sirotim ranjenim pesekima u hladnim kavezima. Pop***io je jedino jučer kad su mu štenci zabljuvali gepek, ali i to više zato što je bio ljut jer nisu bili adekvatno spakirani pa se bojao da im se nešto ne dogodi dok vozi, nego zbog rigotine (koju sam ja počistila, a on odfuro auto na pranje). Ponekad se osjećam manipulativno, jer mu se "ulizujem" ("samo ti pajki, dragi, nemoj doći vidjeti zasranu kuhinju, sad ću ja časkom na veterinu pa te poslije vodim na ćevape da se iskupim kaj te nisam mazila ujutro") ili namjerno radim tužne face samo da bi pristao voziti me u Info centar ili pokupiti štence. Angie sam stvarno dovela doma dok je on bio na službenom putu, nije ni riječ rekao i zavolio ju je čim ju je vidio - ali opet, osjećam se odgovorno za svaki njezin drek i izgriženu stvar, pa nastojim sve počistiti prije nego on dođe doma i "štedim" ga kad mu se ne da ići s njom van. I, da, malo cvili kad vikendom samo nestanem...

Bottom line: dandee mi je reko nek' si pripazim na privatni život, i vidim da tu treba dosta juggling pa da bude vuk (dečko) sit i koze (psi) cijele. Meni su važni i vuk i koze pa ću valjda nekako to izbalansirati.... Što se frendova tiče, znaju malo i drago im je da nešto takvo radim, osim jedne frendice koja je friška majka pa joj malo smeta kad uspoređujem štenad i djecu. Sigh. Vjerojatno samo trebam začepiti gubec pokoji put, naći pravu mjeru i sve će biti OK. Istina, imam više sreće nego mnogi ovdje...

hella · Moderator

a kaj kažete na ono - volontirate s životinjama a tko pazi na ljude.. eto, ovo pitam jer smo jučer imali takvu situaciju.. došla je žena do štanda i počela govoriti kako ona voli životinje ali da se pita tko se brine za ljude.. ona je epileptičarka, ostala bez kuće u ratu i njoj je grozno to kaj se mi tak zalažemo za životinje a ne za ljude..

i, kaj joj reć? ja poludim na takve stvari.. prvo, jer svatko bira čime će se bavit i ne želim se osjećat krivom što pomažem životinjama.. životinje mi bolje leže.. iz razloga što smatram da su ljudi odgovorni za svoju sudbinu i da uvijek ima posla za onog tko želi radit..barem za preživjet.. naravno, djeca ne ulaze u ovu skupinu.. i drugo, jer eto, s djecom ne znam tako dobro ko s psima..

neki ljudi pomažu ljudima, neki psima.. i sad bi se ja trebala osjećat krivom i grist kaj pomažem 'đukelama' a ne ljudima.. ko što je ona..

da se razumijemo, podosta mi je digla živac jučer.. jer sam pola života provela u vinkovcima, išla sam i za vrijeme rata jer su mi dole bili djed i baka i meni se te priče ne mogu prodavati.. kužim ja žensku, u nekim stvarima se i slažem s njom.. al odi seri politici, ne meni.. nije moj problem kaj ti nemaš kuću i posao.. i nije moj problem kaj se malo ljudi bavi volonterskim 'ljudskim' radom..

životinja nije odgovorna za svoju sudbinu i sama sebi ne može pomoći.. ne može raditi za hranu, ne može skupljatiu boce.. ne može ništa.. i ja odbijam gledati kako psi rikavaju po ulicama jer eto, humanije je pomagat ljudima..

a Boga neću ni spominjat.. žena je jučer počela sa Bog je stvorio čovjeka isto ko što je stvorio i životinju, izvukla se s tim.. da je rekla bilo što drugačije ili počela s tim tipičnim 'životinja nema dušu', 'pas je tu da služi čovjeku'.. mislim da se ne bi suzdržala..

Lina · Senior Member

Hella i Angie, tu negdje izmedju vasa dva posta se i ja uklapam.
1. Zasto ne ides volontirati u Nazorovu, vaznija su djeca od pasa!
2. Vrijeme ti je da rodis, samo ne prepoznajes svoj majcinski instinkt.
3. Lijecis komplekse i frustracije.
4. Bolje si nadji jos jedan posao i budi korisna umjesto da gubis vrijeme na cucke.
5. Ti si divna osoba, ja to nikad ne bih mogla. (zapravo, luda si)

Na svu srecu, ni jedan od ovih komentara nije od mog muza, vec od roditelja i drugih. I ja se moram muzu malo umiljavati za prijevoz i sl. i paziti da se ne osjeti zanemaren. Medjutim, Medu je prihvatio meni za ljubav a ne zato sto bi on imao silnu zelju za psom. I zaista me podrzava djelima, makar na rijecima malo gundja. Uglavnom, smatram da sam sretnica.

Atta · Senior Member

Ja sam se isto naslusala svega. Najvise od mame. Ona bi radije da ja doma sjedim i gledam tv ili visim na netu nego da radim nesto korisno tamo gdje je to potrebno. To mi nije jasno.
No uglavnom, prigovaranje je bilo prestalo, da bi nakon savrsenih 2 tjedna mira opet pocelo. Zasto? Zbog mojih 6 sati provedenih na veterini biggrin ... To je naravno mamicu jako izivciralo i sad smo opet na pocetku... Al samo nek ona prigovara, jednom ce valjda shvatit da time nece nista postic.

Lorelei · Moderator

Atta, sve to mi je jaaako poznato .. nažalost

taman smirim majku rjeđim odlascima i onda skoči jer vikendom to nadoknadim

Upravo ono što ja pokušavam objasnit svojima doma je da ne bih radila ništa korisno da sam doma umjesto na faxu jer bi se samo izležavala i ljenčarila.. al onda dobim odgovor "Al bar bi se odmorila".. Tako da nikak na zelenu granu s njima, ja po svojem radim, a oni po svojem trube.. I tako iz dana u dan. Znaju da mi ne mogu zabranit odlaske.. jer da ih zabrane svejedno bi išla..No ja sam stvarno puno na faxu.. a i kad nisam, doma sam za kompom i stalno nekaj radim za živine. I znaju da ću taj fax upisat.. i to sve skupa ih 'lagano' ubija u pojam. Njih, roditelje, izašle davnih dana s filozofkog fakulteta i moju stariju seku koja je upravo ušla u vode filozofskog fakulteta. A ja ko izrod u obitelji čistim govna na faxu

i tam gubim vrijeme s tim pesima.. ko da to drugi ne mogu, zakaj baš ja moram na sve skakat? A joj , kad bi samo znali koliko sam ja mali dio cijele priče..

dandee · Moderator

ja po svojem radim, oni po svojem trube biggrin

tako poznato

ja sam sad završio na faksu, osim vikendom, barem 1 dan prek tjedna hmm

ili 4-5. al to ne znaju, onda sam u gradu, knjižnici, i takve stvari pa vikend normalno prođe. iako su krenuli sa: do 1 da si doma, pa do 12 da si doma itd.
mama je shvatila da ne odustjem od drogeraškog društva na faksu

i pesa s ceste puuunih bakterija i boleština.
al sam za ovaj vikend dobio strogu zabranu. kao, imam anginu, i sad sam jako slab (osjećam se isto ko i inače, fakat sam super smile

) i jedan korak u ono leglo bakterija i boleština: bum, isti tren bi se mrtav srušio na zemlju biggrin

ništa od moji govana ovaj vikend

ali zato sutra popodne bježim na kratko

ps. našao sam si mamu u smailima

a ovo sam ja ovaj vikend

- dobro djete koje neće ić u leglo boleština (valjda biggrin

)

Mango · Member

Lorelei wrote:

daj idi na cugu s nama/pit u park s nama' i slicne 'nemoralne' ponude

Hahaha, nađe se i za to vremena

Mango · Member

Ja ne volontiram dugo vremena, al dođem tu i tam, nisam baš uzoran volonter. Al fakat dok sam čitao sve ovo, čovjek se zamisli i počne se dobro osječat zbog samoga sebe jer radi nešto za nekoga, pomaže nekome... to je ono najbitnije.

Nikad me nije bilo briga što neko misli o meni (jer, uvijek sam malo bio Na svoju stranu kak se veli) pa tako me ni ne zanimaju ni tuđa mišljenja o ovome.
Ali moram reći da kad god bi nekome spomenuo da volontiram uvijek bi dobio same pohvale.

Ali najbitnije što sam htio reći nema veze previše samnom, ja sam tu nebitan. No ipak se osjećam kao nekakav dio ove "volonterske obitelji" i jedino što vam mogu reći je
DA SAM UISTINU I JAKO PONOSAN NA SVE VAS!!!

Atta · Senior Member

Moram se pohvalit: danas sam dobila 5 iz etike zato sto volontiram biggrin

Ana · Guru

Hej pa to je super!

Vidis, vidis... skroz dobra ideja!

Lorelei · Moderator

hm..kad bi bar i ja bila u takvoj školi

U mojoj gimnaziji to većina smatra gubitkom vremena, ono aj dbro al ak stigneš naučit i napravit sve za školu, mada ne kuže čemu to. Tu i tamo koji profesor pohvali volontiranje no većina na to gleda kao 'bože moj pa kaj ti to treba..?' blankstare

dandee · Moderator

joj, pa više uopće ne pišem dogodovštine s mojom mamicom biggrin

a dosta ih se dogodilo

evo najnovije, od prije 5 min: veš mi smrdi po životinjama biggrin

iako, na veterinu imam robu u koju se presvučem tam, i onda tu robu operem ja sam prvo, i onda ide tek zajedno s drugim vešom. a ovaj koji ona pere nema veze s veterinom. pa ne znam na koju foru smrdi, ali dobro, smrdi biggrin

i onda mi još kaže da će djeca u školi počet bježat od mene jer smrdim, i da si niko neće htjet družit sa mnom

kaj sve ta žena neće pokušati da me spriječi... biggrin

prije nekih mjesec dana mi je ponudila ne znam kaj u zamjenu da prestanem. Mislim da kad bi prestao bi mogao sve na svijetu ...