Tužna vijest.... naš je micek danas stradao pod autom. Grozno.... teško mi je zamisliti savršenijeg mačka od njega i jako će nam faliti njegovo društvo. Bio je uredan, umiljat, zaigran, obožavao je ležati u krilu i presti, a da ne spomiljem da je bio prekrasan. Još prije dva sata nosila sam Zari jelo i smijali smo se baka i ja kak je otjerao Zaru i on se primio jesti, a ona bogec čeka kraj zdjelice. To mu je bila nova fora u zadnje vrijeme - najuriti Zaru i pojest joj dobar dio porcije. Danas je vani prekrasno sunčano i bilo mi je totalno bezveze zatvarat ga u kuću kad može uživati na suncu. Samo što sam otišla unutra, ugledao je moju svekrvu i nečakinju s druge strane ceste, krenuo prema njima, naletio je auto i to je bilo to....

I neću više mačka - nikad! Zato jer ih se jednostavno ne može naučiti da neidu na cestu. Ima iza kuće dva kilometra polja i livada i da nema kud šetat ne bi ništa rekla. I on kraj sve tog fino ode na cestu.....
I nemam pojma kaj da velim Tei kad dođe od bake, a mačka nema...

Evo malo novih Zarinih slikica.....




Tea bi u šetnju, a Zari se baš neće pa je treba malo povući za uho da se pokrene....



A nakon šetnje treba isplaziti jezik i malo se odmoriti...

Hm, baš me zanima jel itko ikad upoznao psa koji uz sve moguće opcije stalno spava vani, čak i kad snijeg pada. Naša Zara je totalni čudak! Jučer je cijeli dan spavala na snijegu tak da ju je snijeg skroz pokrio. Do nedavno kućica joj je bila dosta daleko od naših ulaznih vrata, namjerno smo je stavili na to mjesto da bude ispod balkona pa da ne pada kiša po njoj. Zara nema šanse da uđe u kućicu. Onda sam ja kućicu premjestila metar od ulaznih vrata jer je ona stalno spavala na otiraču i stavila sam joj unutra 15 cm debelu spužvu. No Zara i dalje spava na otiraču. Kad ju zovem u kuću k nama neće ići, nego ju doslovno moram primit za šiju i dovuć unutra. I onda cijelo vrijeme tiho cvili i jedva čeka da netko otvori vrata da zbriše van. Pa kaj je s tim pesom? Ne kužim. Sad kak je ovo ružno vrijeme sva je mokra. Zimsku bundu je dobila ko mali medo i to se neće osušiti sto godina. Se može pas tak prehladiti?

Ma ima ona neki strah od zatvorenog prostora izgleda. Samostalno uđe jedino u radionu jer onuda mora proči da bi došla na vrt. Kroz jedna vrata unutra i onda brzo juri kroz druga na vrt. Tak i dok se vraća projuri kroz radionu najbrže moguće. Ne voli krov nad glavom . Što se može.... čudak mali.

Meni je to čudno jer Hari i Reks obožavaju svoje kućice, a Hari uz to jedva čeka da se uvali u kuću, pogotovo kad je zima vani. I Reks bi unuta, al mam neda jer joj sve poruši, napravi urnebes začas, tak da je diskriminiram po tom pitanju.

A onakvu od snijega sam ju htjela slikati i donesla sam fotić van, a baterije prazne. Bude valjda još snijega.

Bravo, Zara! Dajte brzo nove fotke od sanjkanja, bas me zanima kako to izgleda!

Prošli vikend smo se izveli u šumu na izlet....

Novu macu smo udomili. Ja ionako nisam bila oduševljena s idejom da bude kod nas zbog te ceste i kosa mi se dizala na glavi kad bi izašla van, a išla je uvijek van kad smo i mi bili vani. Tak da mi se to baš nije sviđalo s obzirom na to kak je prva maca završila.
Tea me stalno žica macu, al ne znam, nismo baš za to. Znam da puno ljudi drži mače samo u kući, al meni je to neprirodno i ne želim ju držat tak da ne smije uopće izaći van.

Reks i Tea:

Najbolja stvar je naći nekog da te dobro počeška po trbuhu..



a zauzvrat slijedi pusa:

Zara, slikice iz tvog malog azila za medvjede me uvijek ponovo oduseve!   Mali crni medo koji se ne voli slikati i Tea s grizlijem - ne znam tko mi je ljepsi!

Pusa ekipi!

Ana je sve rekla. :) Prelijep prizor - malena djevojcica ceska medvjeda, a on dijeli puse. Dokaz da mala djeca i psi mogu zajedno.

Prekjučer smo slavili Tein treći rođendan. Zara, inače veliki ljubitelj zabranjene kreme s kolača i šlaga, stalno je žicala tortu, a mojoj teti se činilo skroz normalno hranit psa s vilicom