Pozdrav svima! Ja sam u 8. mjeseca uzela jedno malo bićence Arke koje je sada već pravo tele. Zove se Ricco, totalno je razmažen i zločest al ga obožavamo najviše na svijetu! Pokazao se izvrstan u čupanju cvijeća, grmlja i susjedove loze koju je isčupao preko betonske ograde! Frajer moj mali... eto stavljam slikicu svog malog seronje! Velika pusa gospođi Heleni i curama, hvala Vam za moje zlato!!!
Hej ljepotice, nemamo mi nego samo jednoga udomljenog psića po imenu RICCO. Da je predivan, fakat je, labić - labić. To što je nestašan to ste vi krivi jer ste mu dozvolili od prvog dana da vam se valja po prekrasnom vrtu punom cvijeća, brsti lozu i gricka sve što mu dođe pod nos. Nadajmo se svi da će uskoro prestati sa p.........., pa on je još zapravo velika beba. Čuvaj ga da ga netko ne ukrade, pas je za poželjeti.
Ne znam dali znaš da smo i njegovu mamicu TAŠU lijepo udomili, u Velikoj Gorici je, naravno da smo ju sterilizirali i ljudi su prezadovoljni jer je i dobar čuvar. Eto, neke životinje imaju sreću, međutim dosta je i onih koje nam udomitelji vraćaju nakon jednog dana, jednog mjeseca , jedne godine pa i nakon puno više vremena. Da ih ne preuzmemo nazad onda bi sve ovo što radimo bio jalovi posao.
Mali Ricco je presladak!! Moram priznati da i moja Bonnie jako voli vrtlarske poslove. Baš jutros je kopala na nasipu dvije rupe. To se ona buni što na nasipu nema stabala, pa priprema teren za pošumljavanje. Moj otac je zove "rovokopačica" i već je isplanirao kako će je voditi kad kod djeda bude trebao saditi krumpire A, što da kažem. Rade oni štetu, ali su tako neodoljivi, pa se ne možemo ni ljutiti na te naše pese.
Arka, ja moram priznati da razumijem ljude koji psa vrate nakon nekoliko dana. Bonica me nikako nije prihvačala u prvih par dana, da sam i ja jednom pomislila na to. Gledati je tako depresivnu i mene je dovelo do teške depresije. Ali, kad bih god zatvorila oči, njena njuška mi je bila pred očima i tad sam znala da moram imati više strpljanja s njom. Ali, one koji psa vrate nakon nekoliko godina ne mogu, pa ne mogu shvatiti. Moj život je isplaniran tako da i ona bude u njemu. Čujem tu i tamo svašta: čovjek seli u Englesku i pas ne može s njim(znate kakvi su im zakoni i da pas mora biti jako dugo u karanteni) ili ljudi sele u novi stan i gazde ne dozvoljavaju psa. Ne znam kakve da mi se mogućnosti nude u Engleskoj, ne bih ni u ludilu otišla i ostavila svog psa; bože, pa i ja sam selila u novi stan, pa sam tražila i našla gazde koji vole životinje( i to u roku od jednog dana). Moji prijatelji su 4 puta selili i svaki put našli stan, a imaju tako nestašnu kujicu. Ne znam koje su to okolnosti koje se moraju dogoditi da čovjek ostavi životinju s kojom je dijelio godine života. Možda jedino da umrem, ali i tada bi je uzeli moji roditelji(naravno, ako bi to udruga dozvolila, ali morali biste kad biste vidjeli koliko ih ona voli).
Ispričavam se malom Riccu zbog toga što sam iskoristila ovaj topic za neka moja razmišljanja koja nemaju veze s njim. Pusica velika, velika malom caru! Hoćemo i njegove novije sličice! Mora da je prelijep sad kad je narastao.
Curke, sigurno ste u pravu, moj mozak je već istrošen i dozvoljavate da su mi se pomiješali štenci. Dali ste mi da razmišljam ali sada ne mogu jer sam umorna. Nastavak slijedi
A, što da kažem. Rade oni štetu, ali su tako neodoljivi, pa se ne možemo ni ljutiti na te naše pese. 
