sljiva wrote: dakle, tehnika narodu. slike su tu, ne bas kak sam si zamislila, ali su tu.
prve dvije slike su na dolasku-tu je jos malo, uplaseno stvorenje...
e,onda se pocela opustati, a sad je to vec jedan razvaljeni smedji tepih na krevetu
inace, abra ostaje s nama , ne damo ju vise nikom, pa ko im je kriv da nisu uzeli tak dobrog i pametnog peseka..sad nek im bude zao...
lino, ne brini, dogovorili smo i plan za vikende kad nas nema, a i to bude krace razdoblje jer jos malo i dolazi auto
btw, bila si u pravu-abra ne da ne voli pozirati, nego zbrise prije nego upalim fotic, odmah skuzi kaj imam u ruci. ista stvar s mobitelom
tak da slike i nisu bas nesto, ali mozda abra s vremenom i postane manekenka
inace, dodji kad god hoces da vidis abricu, jos jedan par ruku za mazenje nikad ne smeta
lino wrote: Jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, moja Abra ima dom :) Bas mi je drago da ste ju odlucili zadrzati zauvijek jer sam sad sigurna da je u dobrim rukama :) Morat cu ju doc posjetit :) A mogli bi i u neku zajedničku šetnjicu Maksimirom :) Uživajte Pusa Abrici p.s. da sto se slikanja tice, nju ulovit je pravo umijece, hehe
sljiva wrote: Hvala svima, unatoc organizacijskim problemima i mi smo jako sretni da je Abrica ostala s nama..
a kako izgleda abrin dan?-u pet ujutro cujemo susjeovog psa kako ide na prvo jutarnje pisanje, prolazi kraj nase kuce pa moramo malo zalajati na njega (budilicu si mogu baciti, a ujutro komotno stignem popiti i dvije kave prije posla)
travu vise ne pasemo, jer uglavnom jedemo kuhanu piletinu, zeluceke i ostale fine stvari..jedino kaj uz to dobijemo nekakvu rizu, mrkvicu i sl. pa prvo imamo posla s tim-treba to pazljivo ostrugati s mesa i baciti sa strane...naravno, to se radi na tepihu
u setnji se jos boji, nece ici predaleko, ali svaki dan osvajamo jos jedan metar teritorija
imamo svoju dekicu na dnu kreveta, i jastucic da ne zuljamo glavu na rubu kreveta, ali kad su gazde na poslu, pazljivo maknemo pokrivac i spavamo na njihovim jastucima. btw, imamo i svoj krevetic na podu, ali ko se jos toga sjeca?
jucer smo decko i ja slavili valentinovo-samo, nismo se uspjeli ni poljubiti jer se odmah pojavi nekakav treci jezik izmedu nas i izlize nas. ne daj boze da ju ignoriramo, namlati nas sapama i posteno naspota...
prase jos uvijek izvodi one tuzne grimase-ako je jednom od nas dosta mazenja, dode do drugog pa njega "ulovi" . tak da smo decko i ja stalno zaposleni. uvjezbavamo simultani rad na kompjuteru i pijenje kave ili sl. s jednom rukom, jer je druga na abri..
setnje me ne brinu, to znam treba puno vremena da se opusti(sad vec ulazi u tuda dvorista, tj. pokusava uci, ja joj ne dam, ali samo u krugu sto metara od kuce)
samo se nadam da bude s prehranom sve ok, to mi je najteze...necu da pase travu!!!tele malo
mislim da sam sve rekla, osim jednog pisanja u stanu, ali necemo jos tuzakati, bilo je samo jedanput
pusa svima od abre!
Rina wrote: da već mogu zamisliti abru kako vas lupa šapama da ju mazite...ma sreća mala..napokon je našla dom...mora se malo prviknuti ipak je to šok na cesti, pa u azilu pa kod lino pa u azilu pa kod lino pa sad kod tebe..no priviknut će se ona....
Ana wrote: Ma Abrica je zakon, ovaj opis njezinog dana mi se jako svidja... Hoces i mene udomiti?
Cuj, to s travom ne moras bas jako ozbiljno shvacati, ako nije precesto i u nekim enormnim kolicinama... Moj pas katkad zna jesti malo trave i nis mu ne bude, ne povraca ni nista. U proljece, kad nikne mlada trava, onda je bas s gustom jede katkad, ja mislim da joj naprosto pase. Kao salata...
ajoj, ova slikica iz Sušina je katastrofa, pogledajte tu jadnu facicu
Ali glavno da je sada dobro, još samo da se ustali prehrana.
Ali sljiva, Abra je u Sušinama jela tko zna što, u Klari je jela onaj napoj i 100 vrsta nekvalitetnog dehidrata i sad najednom nagla promjena na neku drugu vrstu hrane. Bude se ustalio želuček. pusa Abrili
Abrica moja,presretna sam sto je napokon nasla dom Ona mi je bila jedna od favoritkonja u Klari.Ali znala me je i ljutiti kad bi ju nalazili svako jutro ispred Klare
Znam da je Abra našla novi dom ali se nisam stigla prije javiti.Zaboravila sam u kojem sada kvartu Abra stanuje,možda ju i uspijem ponekad vidjeti.Što se tiče trave ne moraš se ništa brinuti sigurno nema nekih veliki problema sa probavom,ali kod pasa je normalno da si pojedu malo trave stim si oni malo pročiste želudac.Neki psi u roku par minuta povrate,neki pokakaju ,tako da se za to nemoraš posebno brinuti.Znaju oni što im odgovara.Puno veselja i zabave sa Abrom.
__________________
Sto se vise druzim sa pesima sve manje volim ljude
Hvala.Veselja i zabave je puno, nama je najzabavnije kad počne u noći lajati na mačke Lajavica jedna mala
Što se tiče prehrane, navikli smo se na jutarnju ispašu-tu livadu ne budu trebali kositi..
Bila je i na šišanju- nije da je mirno prošlo, a durila se još dva sata poslije...slikice dok uhvatim više vremena..i Abru u kadar fotića
Abra je trenutno na Sigečici, nakon križanja Vukovarske i Držićeve, ako idete prema novom zg, ima petlja u držićevoj-prije petlje je jedan veliki oglasni pano s lijeve strane,na livadici, zapravo malom komadiću trave, ako pažljivo pogledate svaki dan možete vidjeti jedno malo tele na ispaši
ali, abra za mjesec dana seli u novi kvart- iznad Zg pivovare u Ilici-seli u dvosoban stan i prestaje biti podstanar!!! samo još trebamo provjeriti zastupljenost trave za ispašu u novom kvartu
Joj pa Abrica mi je sada jaaaaako blizu,ja sam inace sa desne strane petlje Oko koliko ujutro Abrica ide na ispasu? Da dodjem sa mojim zivinama i da ju malo vidim
Godišnji mi je gotov, tako da se abru može vidjeti samo popodne. pošto sam preko vikenda dežurna na poslu, u dužoj šetnji smo u petak predvečer/navečer, u subotu i nedjelju popodne/navečer, a dalje svaki radni dan poslije pola četiri nadalje...biraj dan i vrijeme
Mona, a kad ćeš vidjeti Abricu? jedna mala večernja šetnjica?
Skužili smo foru kod šetanja Abre-sama s menom neće daleko, sama s dečkom neće daleko, ali kad smo oboje s njom može i do Dubrovnika zaključak-za svakodnevne šetnje Abre, dečko i ja ni u kojem slučaju ne smijemo prekinuti
joj, moram to ispričati.sretna sam, jako sam sretna.danas ujutro, čim sam se probudila, vodila sam abru(sama) na jutarnje pišanje-znači, do kontejnera i natrag, ko i obično, ali mlada gospodična je htjela dalje-pa smo išli dalje-ja u papučama, bez čarapa, neumivena i nepočešljana-na kraju smo šetale tak skoro jedan sat, po cijelom kvartu, dok je dečko blaženo spavao doma...Ljudi, Abra hoce samo s jednim u šetnju!! Jest da je imala par puta meditacije(tak ja zovem ono kad se ukopa na mjestu i gleda u daljinu i razmišlja o smislu života, a ti stojiš kraj nje ko bedak i čekaš da se pokrene, a ak probaš cuknut lajnu glumi mazgu), poslije tih meditacija nekad okrene i hoće doma, ali danas smo samo išle dalje i dalje i dalje... srele smo i pekinezera-lino, da si samo vidla kak je potrčala prema njemu i koje je to bilo razočaranje dok je skužila da to nije njezin lino.... šnjofali smo se i s pudlom, čak smo i odskočili zaigrano natrag i pozvali ga na igru, ali je mladog gospodina pozvao gazda pa je morao ići...
eto, samo sam htjela podijeliti s vama prvusamostalnu šetnju-nadam se da bude i ubuduće tak... imate puse od abre!
neka neka, kužim Abru, tak je i moj micek novi prvo vrijeme samo ispitivao tern, meditirao, sada je grozno vezan za mene, čeka me, čuje auto i zvuk mojih koraka...
PS. moj micek stariji lijepo jede travicu. Pojede travicu ko kravisima i lijepo izbljuki sve dlakice pa mir. trava je zakon!!! kakav Hills... našopa se trave i dobro kaki i dobro jede. Nisu životinje bedaste.
Super super sto je pocela setat samo s tobom A jadnica mala, ona je baš obožavala mog Lineka, morat ćemo ju on i ja zajedno doći posjetiti...i Lino je bio jako tuzan kad je ona otišla, ali evo sad već ima novu cimericu iako sumnjam da je zaboravio Abricu, satima su se zajedno igrala i radili tulume dok emne nije bilo doma. Vjerujem da bi joj se veselio da ju vidi, morat ćemo dogovoriti neku zajedničku šetnjicu
Dakle...danas se zlato počelo valjati po travi, a meni je to bilo nešto skroz novo, pa sam sa čuđenjem i širom otvorenih okica gledala kaj to moje malo radi... sad mi zlato smrdi po ribi, cijela soba smrdi po ribi, a ja pripremam kadu za akciju kupanja
Čovječe, koja sam ja frajerica(ja, kao sljiva, ne abra) sama sam uspjela postaviti slikicu!!!juupi!
ovo je medonja, kojem je zapravo ime negro i koji je bio abrin cimer na par dana...
i evo abre ljubilice...
sad kad sam dostigla viši nivo i uspješno položila postavljanje slikica, očekujte proširenje abrinog topica na nekoliko strana
e, da, mogla bi i nešto napisati o abri ..
prije par dana abra je postala drugi pas-ko da se dogodio neki klik u njoj, dobila je samopouzdanja, počela se, i to poprilično razuzdano, igrati s drugim pesekima na livadi, šećem ju bez lajne na livadi, pa slušam pohvale kako me lijepo sluša(),doma nam ne da mira, ili ju moraš maziti ili se s njom igrati, bome se i poprilično raspričala-stalno nam nešto gunđa, cendra, svađa se s igračkama, priča ona nama cijelo vrijeme. a dok izađemo na ulicu, onda abra mora cijeloj ulici to reći-"JA IDEM U ŠETNJU!!JA IDEM U ŠETNJU!JESTE SVI ČULI? JA IDEM U ŠETNJU!ČUJETE ME?"
osim maženja, abra najviše na svijetu voli mace. voli ih ganjati, voli lajati na njih, a voli i provjeravati sva mjesta u kvartu da ne bi slučajno, ne daj bože, koju macu propustila. zbog toga smo jako, jako sretni, jer susjeda ima dvije mace koje su u zajedničkom hodniku i često pred našim vratima. mace također jaaaako vole abru i dočekuju ju podignutih šapica iz kojih valjda čisto slučajno vire pandže, pa im ne dopuštamo da se približe jedni drugima, jer ko zna kaj bi si napravile od takve silne ljubavi... a mi, kakvi već jesmo naivci, živimo u nadi da će se prag tolerancije među njima povisiti...kad-tad
Ajme jadna Abra! Sad je sljiva naucila stavljat slike i sad ce je gnjavit s foticem dan i noc... Baaa, kakve ljude neki psi dobiju! A onda opet, buduci da je Abra sad postala drugi pas, mozda se ta nova Abra voli i slikati? Hmmm... ajde da i to vidimo!
Evo malo puno slikica od novog psa-nažalost, novi pas se isto tako ne voli slikati kao i onaj stari, ali tu i tam se može uloviti koja fotkica...pa evo redom: Malo ekipe s livade-frend Mefisto
Voljeni Fudji
Rastezalo
Ana, evo primjera smirujućih signala
Bili smo na šišanju. Nismo željeli tako kratko. Nećemo više tako nikad.
Bili smo i na moru. Tu smo na pivi.
Hvatamo boju(inače, pokraj nje je veliki hlad, ali mali pas zna da je moderan taman ten)
A ko se to meni smije?
Jedna romantična(da,da, barili smo i Austrijance, Poljake, Čehe, i malo domaćih galebova, ali najviše nam se dopao mali mješanac Talijan,spašen sa ceste i udomljen kod super ljudi...)
Da ne bi mislili da je bila idila, evo kako je zapravo to sve izgledalo-valovi rade pljus, pljus, toga se treba jaaako bojati, i svud oko nas je velika voda-briši!
PLJUS
Kraj vode nikad ne možeš biti dovoljno budan i oprezan...
Meni je dosta, pusti me na stepenice, hoću doma!
I tako je mali pas sjedio kod stepenica svaki dan...i čekao da prođe taj godišnji. Kaj je tim ljudima da vole ići na to grozno more???
Juiij! Kako je slatka mala mucenica s novom frizurom! Dobro, cinilo se malo prekratko onaj prvi dan nakon sisanja, ali na ovim fotkama s mora super izgleda.
Mala mučenica je došla na svoje jučer-konačno je dohvatila susjedinu mačku. prošlo je bez posljedica- trajalo je kratko, jer je mačka uspjela zbrisati, mogu reći, u velikom šoku. Njena gazdarica tvrdi da je to zbog faktora iznenađenja-uhvaćena je na prepad. tvrdi da će sad mačka(ime joj je Asta) biti spremna i dočekati Abru te joj vratiti. dobro, ja se slažem, tak joj i treba, možda se onda prasica smiri s tim jadnim mačkama. No, sad je izvjesno da tu nikakve ljubavi neće biti..
Naravno da nece, zna pas kaj mu je posao! Jos ako stvarno ima gene terijera (njemackog lovnog, ne-daj-boze) i hrvatskog ovcara, onda je macka neprijatelj i howg! Ne daj se Abra!
Fotić je i dalje veliko zlo, ali već je toliko zamorena s našim slikanjem da sad samo trpi i šuti
Kaj hoćeš?
Joj, daj me ostavi na miru
kaj sad opet hoćeš?
Dosadna si i ti i tvoj fotoaparat
Ova me nikad ne bude ostavila na miru
Ovo si ja mislim o tvom fotiću
Vidiš sad bolje?
Malo slikica iz domaće atmosfere
Znam, znam, radimo budalu iz peseka...i jako se dobro zabavljamo
Vratila nam je-pogledajte gdje joj je guzica
ovo su morske slike
Vjerovali ili ne, došla je do ruba vode-dalje ni makac!
Siroto malo na moru ima samo svoj kauč. Još joj je bolje u Varaždinu kod mojih, ali nemam slike-tamo ima i samo svoj krevet, ali i samo svoju sobu
U Abrinu životu sve po starom-i dalje ganjamo mace, i dalje rigamo u autu, još se bojimo velikih pasonja, a tvrdoglavi smo do bola.
Novost je da nam zavija operete kad navečer ugasimo svjetla-pobuna protiv spavanja.
Boji se i grmljavine, kad je sama doma sakrije se u kadu, ali me pošteno i glasno našpota kad dođem doma s posla-"A di si ti bila dok je grmilo???"
Kad smo doma, a grmi u noći, onda nam hoda po glavama-doslovno. Sim-tam, sim-tam, skoči iz kreveta, skoči na krevet, na naše glave, skoči iz kreveta-i nikaj od spavanja. A ja se dižem u 6 ujutro...dođe mi da ju bacim kroz prozor
zanimljiva je i kad idemo u šetnju-uvijek prolazimo kraj našeg auta i uvijek se mora dići na zadnje noge da provjeri da li ima koga unutra. Naravno, dok krećemo u vožnju s njom, onda je upravo suprotno-auto se zaobilazi u širokom luku. Kad smo krenuli kući s mora, pobjegla je u šikaru, milo nas gledala i mahala s repom dok smo ju dozivali i tamo stajala tako dugo dok nismo ugasili motor, izašli iz auta i krenuli dalje od auta. Na to je veseli mali psić dotrčao do nas. Na njegovu žalost, bio je zgrabljen u naručje, odnešen do auta i stavljen u transporter. A što se može, život zna biti okrutan
Eto, to su bile male crtice iz Abrinog života, do sljedećeg javljanja pa-pa svima!