Pa u oglasniku je. Naravno da tamo svatko moze staviti sto hoce, no zasto bi netko dao takav oglas i broj telefona da ga se zove? Provjeri na njihovom siteu.

Takvih oglasa ima dosta. Ovo ljeto, kad smo htjeli nabaviti psa, moj suprug je zagrizao baš da to bude haski. Malo smo gledali oglase i našli takav jedan - mjenjam štenad haskija za razno. Mi smo se poveselili - gle ovima je valjda hitno da se riješe pasa pa ne budu skupi. I tak sam ja nazvala, i pitam ženu za kaj ona to mijenja pse. Veli ona - pa za bilo kaj, bijelu tehniku, mobitele, svejedno. Zvučala je totalno nezainteresirano. Ipak smo se mi dogovorili da pogledamo peseke. Kad smo došli tamo (a jedva smo pronašli selo jer je bilo bogu iza nogu), vidimo mi psi u boksu dosta daleko od kuće, boks nenatkriven, kućice neke jadne, mislim da nije bilo ni dosta mjesta za sve. Bili su odvojeni od mame. Mama i tata su imali lijepi natkriven boks blizu kuće. E sad, mi smo se iznenadili kak su ti psi veliki... nisu baš štenci. Veli žena jedno pet mjeseci. Meni su se i za tu dob činili preveliki, a da ne pričam o tome kak su bili debeli. Pitam ja s čime ih hrani, a ona veli da im daje ostatke iz nekog restorana i kuha im krumpir (koji psi ne smiju jesti zbog škroba!). Uglavnom, hranila ih je ko svinje,a ne ko pse. Psi naravno nisu bili ni cijepljeni iako su tamo u vrtu bili izloženi svemu i svačemu. Skakali su po boksu ko blesavi i pitam ja dal ih pušta van, a ona veli da su zapravo stalno vani. To mi je bilo malo sumnjivo jer je trava okolo bila skroz gusta i zelena, a ja imam doma samo dva psa iz znam da nije baš tak dok psi hodaju po travi - pogotovo njih osam.
I na kraju moja jako "pametna" odluka - odlučim ja ipak kupiti psa jer mi ga je bilo žao. Tek mi je poslije postalo jasno da sam napravila totalnu glupost jer sam time zapravo podržala njezino takvo ponašanje prema psima koje je skroz neprihvatljivo. Ako je svakog tog psa uspjela prodat za petsto kuna ko nama ili ih zamjenit za nešto sigurno bu se potrudila da opet ima leglo.
Onda još jedno iznaneđenje: kad smo došli kod veterinara rekao nam je da pas ima negdje devet mjeseci samo da je mali jer je loše hranjen ili možda nije čistokrvan.
I što smo na kraju dobili: totalno nesocijaliziranog psa koji se bojao svih pasa i ljudi. Tjedan dana se nije micao s otirača isprd vrata ako ja nisam išla s njim. Na šetnju ga nisam uspjela naučiti jer je zbog straha tako jako vukao unatrag da se davio. Uglavnom trebalo mi je jako puno da ga donekle socijaliziram. Šogorici je svako jutro zbrisao na ulicu dok je išla na posao. Onda smo mu kupili lanac i ja sam ustajala svaki dan u sedam da ga svežem, a oni dok su izašli van s autom i zatvorili vrata su ga odvezali. Ja sam ga morala vezati jer se nikom drugom nije dao. Gnjavaža totalna. Onda je počeo i raditi rupe u ogradi, a kad smo sve složili tak da ne može počeo je skakati preko. 
Inače u kući je bio jako dobar i jako se lijepo igrao s našom curicom. Ona ga je fakat obožavala i zato sam ja odlučila da si dam truda da ga socijaliziram i naučim nečemu iako je bilo jako teško. Međutim, nismo imali sreće ni u tome jer je na kraju izletio pod auto i poginuo. 

Sad sam vjerojatno zadavila sve sa predugom pričom, ali samo sam htjela predočiti kako izgleda kad uzmete psa koji živi u takvim uvjetima da je svima svejedno za njega pa su ga spremni zamjenit za mobitel naprimjer. Mislim da takve ljude ne treba poticati da na takav način zarađuju na psima i baš mi je žao da sam ja napravila tu grešku.
  

ne, zivotinje su kod nas jos uvijek tretirane kao privatno vlasnistvo, dakle vlasnik ih ima pravo prodavati,mijenjati,itd.

ne znam je li kaznjivo ako je samo zezancija tako iskoristavati oglasnik.ovisi o pravilniku oglasnika